Данас је у просторијама Пољопривредно-ветеринарске школе у Рековцу одржан округли сто, где су своја искуства и знања из теорије и праксе разменили стручњаци, научници и професори из области пољопривреде и сточарства. Циљ је формирати огледно имање на економији средње школе у Рековцу. Уз поштовање образовања, али и свих стандарда и норми, идеја је покретање фарме која би имала едукативни и комерцијални значај.
Окупљене око округлог стола поздравио је домаћин директор школе проф. Љубиша Стевановић који није крио задовољство што се креће у реализацију пројекта формирања огледног имања потпомогнуто знањем и струком научника са Института за примену науке у пољопривреди из Београда.
-Ваше замисли и идеје реализоваћемо конкретно у пракси, како бисмо ми били боља школа, а ви одичан институт. Ово је почетак и крећемо од данас пуном паром, то кажем и мојим професорима. Тренутно обрађујемо 51,3 хектара, а имамо могућности и капацитете да обрађујемо око 60 хектара земље. Нека нам је срећан данас почетак, а већ од сутра да радимо на пољима – рекао је Стевановић окупљеним гостима дајући реч Радету Јовановићу директору Института за примену науке у пољопривреди.
-Институт ће се потрудити своје знање и примат оправда у вашој школи. Искрено се надам да ћу у вама имати праве сараднике. Ја ћу данас представити мој тим људи али ћу исто тако замолити и све вас да се представите, јер бих волео да чујем и ваше мишљење. Ово није политика, ово није добијање никаквих поена, ово је озбиљна прича. Уколико сви схватимо озбиљно ову причу, доћи ћемо до резултата. Ако се мењамо, мењамо се, што би рекао ваш директор.
-Моји људи са Института верују у ову идеју. Желим и себе и вас да убедим да то буде Рековац. Моји стручњаци су долазили у Рековац након првих састанака, како би снимили стање на терену и данас ће на основу тога дати неке своје савете и предлоге. Хоћемо да деца усвајају знања током праксе са нашег огледног добра – казао је Јовановић.
Јовановић је подсетио да је институт током прве посете донирао школи у Рековцу дигиталну метеоролошку станицу која ће доста користити у реализацији пројекта на школској економији.
-Део ове приче биће Институт за воћарство, Институт за лековито биље и Институт за крмно биље, што је довољан разлог да цела ова прича успе и буде реализована – наводи Јовановић.
Присутнима се обратио и пољопривредни стручњак Борис Борисављевић који је рекао да верује у моћ образовања.
-Недостатак образовних кадрова је највећи проблем у пољопривреди данас. Храна не само да постаје, већ је одувек била стратешки производ у свету и код нас. Верујем у ову причу и да ћемо уз добре ресурсе успети – нагласио је он.
-На основу геномске селекције грла желимо да докажемо да је високопродуктивна производња млека могућа и у Рековцу. Биће то црно-бела крава музара расе холштајн, јер бирамо најбоље – рекао је окупљенима Борисављевић.
Циљ је да Рековац а самим тим и средња школа у Рековцу као носилац идеје и пројекта буде огледно добро. Ту би ученици из школе, али и сви пољопривредници левачког краја усвајали нова знања кроз примену иновативне технологије у пољопривреди. Током целе године биће креирана едукација.
Драган Милисављевић спољни сарадник Института је са тимом својих колега снимио ситуацију на школској економији у Рековцу и дао своје предлоге за побољшања и иновације.
-Дошли смо током јуна месеца и снимили комплетну ситуацију на терену. Видели смо шта може да се искористи од постојећих објеката на фарми, а шта је неопходно ревитализовати. Неопходна је изградња новог објекта за двадесет крава и то је једно од добрих решења. Реконструисаћемо поједине објекте на фарми како би били у пуној функционалности. Предвидели смо и нов овчарник. У свим новим објектима применићемо нову технологију како би процес производње био бржи и ефикаснији – истакао је Милисављевић.
Милован Кушић, стручњак за свињарство, описао је детаљан план за одгој назимица високог генетског потенцијала. На фарми би се кренуло са производњом двадесет приплодних крмача и једним нерастом. Предвиђено је ново товилиште и фарма са заокруженим циклусом производње.
На састанку је истакнуто да је идеја и изградња живинарског парка, где би се промовисале аутохтоне сорте. Производила би се храна која би касније била коришћена за угоститељство у школи у Рековцу.
Стручњак за ратарство, Снежана Јанковић, слаже да огледни део имања треба одрадити у сарадњи са Институтом за крмно биље. Она је рекла да до свих циљева који су пред нама можемо да дођемо као тим и зато је она подржала целу причу.
Млади стручњак за ратарство Војин Цвијановић говорио је о значају повртарских култура кроз примену нових технологија. План је да се на имању школске економије подигне засад органског парадајза.
Испред групе за воћарство говорио је Драган Раковић, који је са својим колегом из Рековца професором Симом Симићем већ одабрао потенцијалне парцеле где би се засадило вишегодишње воће.
-На парцели од једног хектара биће подигнут комерцијални засад аутохтоних и ректих сорти винове лозе – навео је он.
У част сарадње директор школе у Рековцу поклонио је уметничку слику директору Института, а направљена је колективна фотографија. Следећи сусрет стручних тимова заказан је за август.
„Мини млекара“ у скоријој будућности
Раде Јовановић је присутнима презентовао утиске и искуства са недавне посете која је организована у Новом Месту у Словенији.
Он је рекао да је неопходно да производимо оно што можемо, а купимо само оно што морамо. Да се све валоризује кроз коначне производе. Да буде као у словеначким средњим школама, где ће ученици продавати производе и остваривати профит за школу. Модел модерног домаћинства и производња поткрепљена ратарским производима. Он је навео да се планира и покретање сопствене мини-млекаре где би се производили производи од млека (јогурт, сир, кајмак, скута и друго).