Рековац

Општина Рековац се налази у централној Србији, у Поморавском округу. Рековац се налази у југоисточном делу Шумадије, у Поморавском округу.

Општина Рековац је 24 километара удаљена од Крагујевца и 157 километара од Београда.

Са своје леве стране обухвата део Гледићких планина, а са десне стране обухвата део Јухора. Седиште општине Рековац је градић Рековац. Општина Рековац обухвата сасвим мали део територије некадашњег Левча, према Вуку Ст.Караџићу Левач обухвата око 190 насељених места укључујући и сам град Јагодину. Међутим из разних историјских околности становници општине Рековац себе називају Левчанима. Левач је део Шумадије, у исто време и један од најпитомијих делова централне Србије.
Природни потенцијали су брежуљкасти предели између Јухора и Гледићких планина, чисти извори, реке, клисуре, лековито биље, дивљач… Споменици културе из различитих периода, не само српске историје, битно су обележје овог краја: насеље из неолита у подножју брда Благотин, седам средњевековних градова (најпознатији је Жупањевац, у коме је боравио Никола Алтомановић, српски великаш и војсковођа, а 1389. године Кнегиња Милица је у њему написала даровну повељу манастиру Хиландару), манстир Каленић из времена деспота Стефана Лазаревића , старе цркве у Великој Крушевици, Опарићу, Прерадовцу. Седиште ове привредно неразвијене регије је Рековац, варошица формирана дуж регионалног пута Крагујевац – Крушевац.

Гледићке планине, на чијим обронцима се Левач простире, пружају се у правцу Трстеника на југу и Крагујевца на северу дужином 35 – 40 km, затим Рековца на истоку и Груже на западу. Просечна ширина Гледићких планина износи око 20 km, па ове планине заузимају око 800 km2. Осим тога што ове планине заузимају велико пространство, оне су поред Рудника и највише у Шумадији. Највиши врх је Самар (922 m). Иначе од десетак шумадијских планина, Гледићке планине се сматрају за најлепше, најпре због њихових природних лепота, разних реткости и знаменитости. Део Гледићких планина који заузима простор општине Рековац највише карактеришу бројне живописне клисуре, а које чине Каленићка и Жупањевачка река, као и река Дуленка.

Левач се простире у средишном делу Србије и југоисточном делу Шумадије. Овај простор, у облику левка, између Гледићких планина и Јухора окружују реке Гружа, Лепеница, Белица и Темнић. У српској историји помиње се крајем 12. века. Од Византије је ослобођен 1183. године, за време владавине Стефана Немање. Назив му је дао кнез Лазар Хребељановић, јер се налази с леве стране Велике и Западне Мораве. Заклоњен планинама и посматран са висине личи на велики левак, а и цео овај крај од око 366 километара квадратних је познат по воћнацима и виноградима, где се за претакање вина и ракије користи левак.

Сваке године се у порти средњевековног манастира Каленић одржава сабор народног стваралаштва под називом “Прођох Левач, прођох Шумадију”. Тада, на летњој позорници крај Каленићке реке, наступи више десетина културно-уметничких друштава и певачких група из земље и иностранства. Бира се најлепша девојка Сабора, најлепше очувана шумадијска ношња, девојка са најдужом плетеницом, мушкарац са најдужим брковима. Буде уприличена изложба домаће радиности. старих заната, старих и ретких књига, припрема и дегустација старих јела, такмичење здравичара…